Oblast obnovljivih izvora energije je u Srbiji veoma dinamična i stvorena je klima za njen ubrzan razvoj, kaže Filip Kulić, redovni profesor na Departmanu za računarstvo i automatiku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. „Umesto prethodnog Zakona o energetici ove godine su usvojena čak tri zakona (novi Zakon o energetici, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Takođe, ubrzano se radi na podzakonskim aktima koji će ubrzati sprovođenje usvojenih zakona“, objašnjava profesor Kulić, koji je bio glavni predavač na radionicama za stejkholdere i članove Radne grupe za biomasu i energetsku efikasnost sa teritorije Zapadne i Južne Bačke u oblasti bioenergije u Somboru, Selenči i Žablju.
U okviru ovih radionica, koje su krajem novembra realizovane u sklopu projekta „Promocija održivog korišćenja bioenergije u Zapadnoj i Južnoj Bačkoj“ Regionalne razvojne agencije Bačka, učesnici su se bavili temama, kao što je pravni okvir i komercijalne osnove upotrebe obnovljivih izvora energije, tehnologija i tehnika njihove upotrebe, kao i energetska efikasnost bioenergije.
Biomasa je obnovljivi izvor energije. To znači da predstavlja neiscrpan resurs pošto se periodično obnavlja, podsetio je profesor Filip Kulić, naglašavajući da je ovaj izvor energije neutralan po pitanju CO2 emisije pošto se u atmosferu vraća samo onaj ugljen dioksid koji su biljke usvojile iz atmosfere tokom prethodnog perioda.
“Upotreba biomase je i ekološki pozitivna jer se nakon sagorevanja ili fermentacije (proizvodnja biogasa) čvrsti ili tečni ostatak (pepeo, tečni ili čvrsti supstrat) može koristiti kao veoma kvalitetno prirodno đubrivo. Veoma važna činjenica jeste da se neke energetske biljke (miskantus, jatropa...) mogu uzgajati na neplodnom zemljištu nepogodnom za uzgoj tradicionalnih poljoprivrednih kultura. Na taj način se pored obezbeđivanja sirovina za proizvodnju biogoriva čisti zemljište od hemijskog zagađenja i popravlja njegova struktura, tako da se ono postepeno od neplodnog pretvara u plodno”, dodaje naš sagovornik.
Sama upotreba biomase ne mora da bude tehnološki zahtevna, jer je najčešći način njenog korišćenja - spaljivanje. “Jednostavno, umesto drugih energenata (mazut, ugalj) moguće je uz manja ulaganja preći na neko biogorivo (npr. slama ili pelet)”, kaže profesor Kulić i dodaje:
“Ukoliko se biomasa koristi za proizvodnju biogasa, tehnologija je složenija jer je potrebno postrojenje za fermentaciju. Ulaganje je veće ali su veće i koristi. Na primer, biogas se može jednostavno čuvati, transportovati i koristiti na drugom mestu u bilo koje vreme. Postrojenja za proizvodnju električne energije iz biogasa (kogeneracija) su tehnološki jednostavnija od postrojenja koje koriste toplotnu energije (struktura klasične termoelektrane). Na kraju, ostatak nakon fermentacije je bolje organsko đubrivo od pepela. Iz prethodno navedenog se vidi da tehnologija za korišćenje biomase ne mora biti komplikovana i skupa ali da veće ulaganje u tehnološki složenije sisteme donosi i veće benefite.”
Prema rečima profesora Kulića, koji je između ostalog i član projektnog tima deset domaćih i međunarodno finansiranih istraživačkih projekata pretežno u oblasti energetske efikasnosti u industriji i zgradarstvu, odličan primer dobre prakse u upotrebi bioenergije na teritoriji Zapadnje i Južne Bačke se nalazi u Somboru. „Jedan od apsolutno najboljih primera u celoj Srbiji se nalazi na teritoriji Zapadne Bačke u Somboru: to je JKP Vodokanal, javno preduzeće za izgradnju i održavanje javnog vodovoda i kanalizacije u gradu Somboru”, kaže naš sagovornik.
U Somboru je još 1964. godine izgrađen prvi uređaj za prečišćavanje otpadnih voda a 1985. godine je izgrađen i pušten u pogon novi uređaj za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV).
“Uređaj za prečišćavanje se sastoji od dve tehnološke celine, linije vode i linije mulja. Na liniji vode je primenjen konvencionalan postupak prečišćavanja putem biološki aktivnog mulja. Na liniji mulja se primenjuje postupak anaerobne digestije u mezofilnom temperaturnom području sa mehaničkom dehidracijom mulja. Na taj način se proizvodi biogas iz mulja koji ostaje nakon prečišćavanja otpadnih voda. Nakon fermentacije, supstrat koji ostaje se dehidrira i odlaže na kompostiranje nakon čega ga je moguće upotrebiti kao organsko đubrivo”, pojašnjava profesor Kulić, dodajući da se kompost zbog postojeće zakonske regulative trenutno odlaže na deponiju u Rančevu i koristi za njeno saniranje.
Biogas koji se dobija kao proizvod fermentacije mulja, u JKP Vodokanal koriste za proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvene potrebe.
“Sve ovo ukazuje na mnoge koristi. Prečišćavanjem otpadnih voda se smanjuje zagađenje životne sredine i u površinske vodotokove se vraća čista voda, pijaćeg kvaliteta. Mulj koji ostaje nakon prečišćavanja se kasnije koristi za proizvodnju biogasa, koji povećeva energetsku nezavisnost preduzeća (sopstvena toplotna i električna energija). Supstrat koji ostaje nakon prečišćavanja je stabilisan i predstavlja odlično organsko đubrivo. Ovo je svakako primer, ne dobre, nego najbolje prakse”, zaključuje profesor Filip Kulić.
Ovaj autorski tekst izrađen je u okviru projekta Promocija održivog korišćenja bioenergije u Zapadnoj i Južnoj Bačkoj koji se sprovodi u saradnji sa GIZ.
