Река Караш извире у Румунији на планини Анина. Током дужине од око 50 километара пролази кроз Румунију. У почетку тече ка северу, а затим се њен ток у близини града Карашов помера на југозапад, где наилази на низ притока.

По уласку у Србију, реци Караш се придружују значајне притоке: Буруга и Илидија. Караш у Србији пролази кроз насеља Куштуј, Војводинци, Добричево, Банатску Суботицу, Стражу и Јасеново, додирујући источне рубове Делиблатске пешчаре код брда Думача. Од овог чворишта, Караш чини део канала Дунав-Тиса-Дунав и тече поред насеља Дупљаја, Гребенац и Кајтасово, те се на крају улива у Дунав код Старе Паланке, поред туристичког насеља Рам.

Упркос значајној дренажној површини од 1.400 км², река Караш остаје непловна целом својом дужином. Изградња канала ДТД резултирала је пресецaњима реке Караш. Временом су се ови одсечени делови трансформисали у рукавце реке. Укупно је било 24 оваква меандра, од којих су многи данас прекривени травом и локвањима, док су други, због смањеног водостаја, потпуно зарасли у коров.

Међутим, управо то чини препознатљивост реке Караш – њене густе шумовите обале и непредвидиве природне препреке нуде сликовите пејзаже, што је чини идеалним местом за авантуристе. Због тога је локално позната као „Банатска Амазонија“.

Такође, специфичност реке Караш чине и њени водопади, који околини дају јединствен шарм и привлачност. Заједно са подручјем реке Нере, река Караш је означена као Предео изузетних одлика (ПИО), познат као ПИО Караш-Нера.

У Србији је ток Караша миран, посебно током летњих месеци када су водостаји ниски. Ипак, ризици од поплава настају током периода обилних падавина и топљења снега у Румунији, пошто повећан проток воде није ублажен никаквим одбрамбеним мерама. Река Караш је једини преостали нерегулисани ток у Војводини и није интегрисана у систем одбране од поплава Републике Србије.

Последње значајне поплаве догодиле су се 2009. и 2016. године. Иако нису представљале претњу насељеним подручјима, поплавиле су велике површине пољопривредног земљишта.

С обзиром на то да у реци Караш не постоје мере заштите од поплава, управо је ова река изабрана као пилот локација у оквиру URBANFLOODS пројекта. Циљ пројекта је израда хидрауличке студије тока, која ће омогућити:

• Развијање алата за рано упозоравање на поплавне догађаје.

• Предлагање мера за уређење корита ради смањења штетних ефеката поплава.

• Боље планирање мера заштите (покретни системи за заштиту од поплава, вреће песка, пластичне фолије).

• Коришћење података у будућем планирању структурних мера.

Пилот подручје овог пројекта је река Караш у близини насеља Дупљаја, које се налази на левој обали ушћа Караш реке у ДТД канал Банатска Паланка – Нови Бечеј.