Јужнобачки управни округ обухвата дванаест локалних самоуправа/градова (град Нови Сад, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Сремски Карловци, Србобран, Врбас, Жабаљ, Тител и Темерин). На простору Јужнобачког управног округа према попису из 2011. године живи 639.833 становника.

Западнобачки управни округ обухвата четири локалне самоуправе/градове (град Сомбор, Апатин, Кула и Оџаци). На простору Западнобачког управног округа према попису из 2011. године живи 193.467 становника.

Севернобачки управни округ обухвата три локалне самоуправе/града (град Суботица, Мали Иђош и Бачка Топола). Бачка је баш као и Војводина, мултикултурална, мултиконфесионална и мултинационална регија. На простору Севернобачког управног округа према попису из 2011. године живи 192.337 становника.

Бачка, а нарочито њен јужни део, врло је плодан, и спада међу најплодније делове Европе. Становништво се бави у првом реду земљорадњом – производња свих врста житарица, а посебно позната је бачка пшеница и кукуруз. У мањим количинама култивирају се и остала жита. Веома је развијено вртларство, а значајно је и воћарство. Сточарство је све до краја 19. века било главно занимање становништва. Највише становништва се бави земљорадњом и сточарством, а у много мањој мери занатством, трговином и индустријом. Свињогојство је такође веома важно, а знатно је заступљено гајење живине, рибарство, свиларство и лов. Од индустрије је значајна млинска, а важна је и индустрија кудеље, свиле и уопште текстилна индустрија. Исто тако значајна је лончарска, цементна, цигларска, пиварска, кожна и др.

Бачка, као део »житнице Србије«, на Дунаву, између богатих и културних региона, са најразноврснијом и најбогатијом индустријом, развијеним занатством и најгушћом железничком мрежом има све предуслове за убрзани социо-економски развој у наредним годинама са могућношћу да постане најразвијенија област у АП Војводини и Репубулици Србији.